О књизи: година / Девојка стеже своје танке криве прсте око зелене стабљике. Озбиљно размишља да ли да бере цвеће у овој башти. А онда се, ипак, самоуверено вуче ка себи. У сутону се чује лагани шкрипање. Пошто ово цвеће не може припадати њој, онда не може припадати никоме. Мирис белих љиљана обавија руке, а затим и сву девојчину одећу. Она бежи. Цвеће не би требало да расте у паклу…